Кога легнав, моме, кога заспав,
Тога видов, моме, до два сона,
Сон за тебе, моме, сон за мене:
Ти се стори горска јаребица,
Јаз се стори, моме, сиво сок’ле!
Подлетнаме, моме, потплуснаме,
Вотидоме, моме, ливаѓето;
Нe видова, моме, косачите,—
Привикаја, моме: „Ујда-дујда,
„Ујда-дујда, ујда, сиво сокле!
„Иш-иш-иш-иш, иш-иш, јаребиче!”
Подлетнаме, моме, потплуснаме,
Вотидоме, моме, во лојзата;
Нe видова, моме, падарите, —
Привикаја, моме: „Ујда-дујда,
„Ујда-дујда, ујда, сиво сокле!
„Иш-иш-иш-иш, иш-иш, јаребиче!”
Подлетнаме, моме, потплуснаме,
Вотидоме, моме, бостањето;
Нe видова, моме, пољаците,—
Привикаја, моме: ,,Ујда-дујда,
„Ујда-дујда, ујда, сиво сокле!
„Иш-иш-иш-иш, иш-иш, јаребиче!”
Извадок од:
Маријовци у песми, причи и шали
Д-р ВОЈИСЛАВ С. РАДОВАНОВИЌ
Штампарија Василија Димитријевића Скопје (1932)
